Serbian

У тексту су изнета нека основна запажања о политичким оквирима српско-бугарске културне узајамности тј. хипотетички је сагледана могућа улога политичких односа као чиниоца културног распростирања у оквирима византијске цивилизације, с обзиром на променљиву црквену јурисдикцију и праксу одређеног богослужбеног обреда, римског или византијског. Као начелно повољни оквири за процесе српско-бугарског културног распростирања – тј. деловању кирилометодијевске традиције у ширем смислу – сагледавају се: – у раној фази односа (приближно од 870. до 1019. године) примери духовног и брачног сродства (Петар и Симеон, Самуило и Владимир), кратак период могуће црквене јурисдикције Бугарске над делом српских области (после 923. године), постојање контакне зоне као што је област града Раса (од краја 9. века), посебно после установљења епископије; у међуфази (од 1019. до 1235. године) то се углавном своди на деловање српског владара у Расу као ктитора и покровитеља Цркве у оквирима Охридске архиепископије (последња трећина 12. века); у каснијој фази (после 1219. односно 1235. године) основни повољан оквир представља црквена реорганизација у заједницу помесних православних аутокефалних Цркава која укључује Српску и Бугарску цркву, као и релативно бројни примери брачног сродства српских и бугарских владара, који се интензивирају почев од краја 13. века и задржавају своју важност до времена турских освајања (посебно значајна је епоха Стефана Душана и Ивана Александра), када политички оквир српско-бугарске узајамности нестаје.

The study examines the model of the establishment of a Serbian political, spiritual and scriptural center in Serres during three decades of Serbian rule (1345–1371). The model is considered against two circumstances: historical – the anathema of the Serbian ruler, patriarch and archbishops, and geographical – the proximity of Serres to Mount Athos and the Bulgarian Empire. There are three important focuses of the work: the Four Gospels of Metropolitan Jacob, the books donated to the Sinai monks and the activity of monk Isai in the circle of secular and ecclesiastical aristocracy in Serres. By pointing out certain characteristics of the book of Metropolitan Jacob, the unique program of the Serbian ruler and the Serbian church is sketched. Although exceptional individuals dedicated to literature stayed in Serres, the connection with the scriptoria on Mount Athos and those in the central part of the Serbian Empire raises the question to what extent we can speak of the existence of a developed Slavic scriptorium in Serres.

This article aims at interpreting important features of various literary works by Gregory Tsamblak, from the point of view of rhetorical criticism. Informed by contemporary theories of rhetoric, our interpretation of the selected fragments of thematically and generically diverse Tsamblak’s works indicates the key characteristics of his immensely “rhetorical” poetics.

This article analyzes a text with a list of non-working days of the year published in the Goraždе Psalter with Appendices in 1521. The text consists of three parts. The first and second parts contain the immovable and movable holidays of the year, while the third contains sanctions for believers who do not observe the prescribed holidays. The list includes 102 non-working days per year, including Sundays. Sanctions are both spiritual and secular in nature, and they are formulated differently depending on the social class and status of the offenders. A list of non-working days with sanctions is not commonly a part of a Psalter with Appendices. It is a penitential, not a liturgical feature and has its origins in the Middle Ages. There is a copy of it in an Euchologion with the penitential texts from the early 15th century. We recognize the presence of the list in the Goražde book as part of the editorial work of the printer and hieromonk Teodor Ljubavić. Thanks to the fact that the Goražde printed book was soon afterwards transcribed into a manuscript, we know of two more copies of the Goražde-type lists of non-working days in different liturgical books.