У раду се испитује модел успостављања српског духовног, скрипторског и уопште културног центра у Серу током тридеценијске српске управе (1345–1371). При томе се посебна пажња обраћа на две значајне појединости: историјску – одлучење српског цара, патријарха и архијереја од Цариградске цркве, и географску – специфичан положај „богоспасног града Сера“ и његову близину Светој Гори и Бугарском царству Ивана Александра. Указивањем на одређене одлике ктиторске књиге митрополита Јакова (Четвороблаговесник Јакова Серског), у раду се, најпре, скицира државно-црквени програм српског владара и серског митрополита. У исто време, даје се оцена о успешности реализације тог програма у серској средини. Посредством рукописа које је митрополит Јаков даровао синајском манастиру настоји се указати на упућеност словенског духовног и културног центра на скрипторије на Светој Гори, али и на оне у средишњем делу Српског царства. Скицирање серског културног центра током тридеценијске српске управе довршава се истраживањем културног амбијента обликованог за време Теодосија, последњег серског митрополита српског порекла.
СРПСКИ СКРИПТОРИЈУМ У СЕРУ И СРПСКОРОМЕЈСКИ ПОЛИТИЧКИ И ЦРКВЕНИ ОДНОСИ
-
-
Милена Давидовић
Балканолошки институт – Српска академија наука и уметности, СърбияORCID: 0000-0001-6340-8423Milena Davidović is a research assistant at the Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts. She is particularly interested in Slavic literature and literacy (Slavic manuscript heritage, scriptoria and scribes), Slavic paleography and digital humanities studies. She is currently working on her doctoral thesis – Medieval Cyrillic scriptoria in the Balkans. She is the author of the chapter The Library of the Šudikova Monastery, in D. Popović, M. Popović, Šudikova Monastery in Budimlja, Belgrade 2020.
-
-
Abstract:РЕЗЮМЕУ раду се испитује модел успостављања српског духовног, скрипторског и уопште културног центра у Серу током тридеценијске српске управе (1345–1371). При томе се посебна пажња обраћа на две значајне појединости: историјску – одлучење српског цара, патријарха и архијереја од Цариградске цркве, и географску – специфичан положај „богоспасног града Сера“ и његову близину Светој Гори и Бугарском царству Ивана Александра. Указивањем на одређене одлике ктиторске књиге митрополита Јакова (Четвороблаговесник Јакова Серског), у раду се, најпре, скицира државно-црквени програм српског владара и серског митрополита. У исто време, даје се оцена о успешности реализације тог програма у серској средини. Посредством рукописа које је митрополит Јаков даровао синајском манастиру настоји се указати на упућеност словенског духовног и културног центра на скрипторије на Светој Гори, али и на оне у средишњем делу Српског царства. Скицирање серског културног центра током тридеценијске српске управе довршава се истраживањем културног амбијента обликованог за време Теодосија, последњег серског митрополита српског порекла.
ключови думи:
